Пост за православног Хришћанина представља моћно средство за постизање крајњег и јединог циља који је Бог ставио пред сваког од нас: спасења
као обожења.Прва заповест коју је Господ дао Прародитељима Адаму и Еви била је: "Од дрвета познања добра и зла не једите" тј. заповест о посту. У
нарушавању ове заповести лежи и први грех. Управо због тога први подвиг човеков треба да буде пост.
Тлесни пост тј. уздржавање од мрсне хране није довољан сам по себи већ је неопходно да буде удружен са духовним постом тј. уздрзањем од грешних мисли и дела, молитвом, покајањем, смиреношћу и чињењем добрих дела. Фарисејски пост -"пост ради хвале пред људима" осудио је и сам Христос. Такав пост не доноси никакву корист, пост мора да буде удружен са покајањем и молитвом и да нас доведе до сједињења са Богом кроз Св.Тајну причешћа.
О посту се говори како у Старом, тако и у Новом Завету, тако да је пост не само Божија заповест, већ божански начин живота. Сам Господ Исус Христос је проповедао и говорио о посту показавши га својим личним примером, постом који је трајао 40 дана на Гори Кушања. Пост и молитва, уједињени, предрављају најјача средства у борби против сваког зла и искушења. По речима Господа Исуса Христа: "Тај зли род ђавољи не може се истерати ничим осим постом и молитвом".
У даљем делу текста прочитајте део интервјуа које је за Б92 дао тада ђакон, а сада нас свештеник Владимир Вићентијевић.
"Суштина поста, према православном схватању, није да је он дијета, нити да су јела, сама по себи, зла. Када нас ђаво куша полуистином, он каже да грех не улази у уста, већ излази из уста и заиста, то јесте полуистина. Међутим, да бисмо дочекали радост Васкрсњег празника, да бисмо укротили своје тело, треба да придамо исти значај и телу и души. Када је реч о телесној страни поста, ни он није исти за све. Сигурно је да једна трудница, дојиља, или неко ко је слабог здравственог стања, не може постити толико, нити неко ко ради тешке физичке послове. Али, ни њега црква није одбила, да он не може да дође да се причести. Свако према својим могућностима, па тако и деца. Али, код деце је битно да их мало учимо посту. Не да их мучимо, да им пост сутра постане тегоба, јер није суштина поста да нам он буде тежак, већ да га радосно примамо. Када је реч о духовној страни поста, треба да појачамо своје молитве, треба да уђемо у себе, погледамо своје грехе и шта смо учинили.
Врло често долазимо и кажемо ”ја нисам грешан, ја нисам учионио ово, или оно”. У једној молитви пред причешће читају се речи које кажу ”све оно што је згрешио речима, делима, или мислима, ти му као благи човекољубиви Бог опрости”. Нема човека који живи, а да не греши. Све оно што смо помислили да бисмо учинили, то је у мозгу и ми не знамо кроз ваш мозак какве ће вам све идеје доћи. Међутим, када нам се та идеја допадне, па је онда уселимо у срце, па онда расплинемо то срце, дамо топлину, али ако је у питању грех, до његовог остварења је мали корак."
Све оно што удаљава наш мозак и ум од Христа и цркве, тога се треба чувати, одбносно и телесних и духовних порока. Али, треба приступити и тој светој тајни, исповести, која је врло битна. Тек тако, ако смо задовољили телесну страну, одрекли се масних, јаких и калоричних јела, затим се исповедили, тек онда можемо примити Христа у себе и примити свету тајну причешћа. То је суштина тог поста."
Уколико имате питања и недоумице везане за пост, можете се обратити свештенству храма на e-mail: info@svjovankrstitelj.com и они ће Вам одговорити, упутиће Вас на који начин треба постити и како се припремити за Св.тајну исповести и Св.тајну Причешћа.