Свештеници Цркве Св. Јована Крститеља од 1948. ДО 1964. године

Летопис цркве Св. Јована Крститеља не пружа нам податке да ли је капела на Централном гробљу од самог свог установљења имала статус парохијског храма, или јој је он додељен накнадно. Знамо само да је у време када се радило на уређењу капеле за богослужења на Централном гробљу, непосредно после Другог светског рата, свештенорадње и духовне потребе овог дела Београда задовољаво пастирски рад свештеника Војислава Почуче, потоњег пароха при вождовачком храму Св. цара Константина и царице Јелене. До краја 1950. године у капелици је служио и чинодејствовао свештеник Брана Милић, потоњи старешина цркве Св. Марка у Београду. Њега је наследио Јован Николић, који ће отићи касније за пароха у Ресник.

Почетком 1950. године образоване су две парохије при храму Св. Јована Крститеља.

Шематски приказано свештеници су ишли овим редом:

Прва парохија: Петар Ђорђевић од 30. марта 1950. године (касније парох при цркви Св. Александра Невског), Витомир Марковић од 18. маја 1953. до 23. јануара 1957. године и Рајко Савковић од 25. октобра 1960. године.

Друга парохија: Миодраг Стефановић од 15. августа 1949. до 31. октобра 1951. и други пут од 23. јануара 1957. до 27. септембра 1960; Александар Станковић од 15. децембра 1951. до 27. јануара 1954; Станимир Пауновић од 2. марта 1954. до 25. маја 1956. године; Василије Поповић од 25. маја 1956. године.

Старешинство над храмом: Из Летописа се не може хронолошки најпрецизније одредити низ старешина у овом хронолошком одсеку, али као старешина наступа Миодраг Стефановић до 27. септембра 1960. године, када је од њега ту дужност примио свештеник Василије Поповић. Међутим, већ 2. новембра 1960. за старешину је постављен Рајко Савковић, а новом одлуком Патријарха Германа од 8. јула 1961. опет је постављен за старешину храма Василије Поповић.

Док су поједине парохије биле упражњене њих су опслуживали следећи свештеници: Војислав Почуча, Светомир Спасић, Костадин Луковић, Марко Димитријевић, Јанко Станић, Василије Перовић, Драгољуб Марковић, Душан Катић, Драгољуб Јовановић, Чедомир Поповић, Мирко Павловић, Гвозден Милошевић и Првул Вељковић.

Овако велики број свештеника у кратком временском периоду показује да су услови рада на Централном гробљу били веома тешки и да свештеницима није било једноставно да се тамо задрже и опслужују тамошње парохије.